Električna grejna tehnologija poput indukcione i otporne grejanja počinje da zamenjuje stare ložišta na fosilna goriva u pukotine peći u mnogim industrijskim okruženjima. Prednosti? Bolja efikasnost i znatno manje emisije u poređenju sa onim koje smo imali od tradicionalnih sistema. Hajde da to malo razložimo. Indukciono grejanje funkcioniše stvaranjem elektromagnetnog polja koje zagreva unutrašnjost peći, dok otporno grejanje jednostavno propušta električnu struju kroz materijale da bi stvorilo toplotu. U poređenju sa starijim metodama, ove nove električne opcije zapravo smanjuju potrošnju energije znatno. Neki pogoni prijavljuju smanjenje za oko 30% u ukupnim potrebama za struju nakon prelaska, što čini veliku razliku u dugoročnim operativnim troškovima.
Системи електричног грејања постају све паметнији сваким даном захваљујући новим технологијама. Захваљујући овим надоградњама, оператори сада могу да прате перформансе система из минута у минут и прилагођавају поставке како би смањили потрошњу енергије и уштедели новац на дужи рок. Прелазак са традиционалних система на бази фосилних горива на електричне алтернативе је показао смањење емисије угљеника за око 30% у крекер пећима, чиме је овај прелазак постао готово обавезан за сваку рефинерију која жели да смањи свој угљенични отисак. Погледајте шта се дешава у великим нафтенама у земљи. Многе пријављују не само боље финансијске резултате већ и чистији ваздух у околини фабрика након увођења ових електричних решења.
Obnovljivi izvori poput solarne i vjetar energije postaju sve važniji za rafinerije nafte koje pokušavaju smanjiti emisiju ugljenika. Kada rafinerije počnu koristiti ove čišće izvore energije umjesto tradicionalnih fosilnih goriva, prirodno smanjuju ukupne emisije stakleničkih gasova. Uzmimo za primjer solarne termalne sisteme – mnoge tvornice su počele ih instalirati kako bi obezbijedile toplotu potrebnu za različite procese rafiniranja. Ovaj prelazak ne samo da pomaže u ispunjavanju ekoloških propisa, već ima i ekonomsku isplativost na duži rok, jer kompanije suočavaju sve veći pritisak investitora i regulatora da očiste svoje operacije.
Obnovljiva energija ima stvarni potencijal za skaliranje, što je razlog zašto igra ključnu ulogu u dostizanju dugoročnih ciljeva održivosti koje mnoge industrije progone. Gledajući stvarne brojke iz probnih programa, rafinerije su uspele da ostvare svoje 'zelene' ciljeve bez žrtvovanja svakodnevnih operacija. Sektor nafte i gasa je naročito doživeo značajne promene poslednjih godina. Kompanije poput Shell-a i BP-a javno preuzimaju obaveze da pređu na čistija tehnološka rešenja. Prelazak na zelenu energiju koristi ne samo planeti. Kada preduzeća ulože u obnovljive izvore sada, ona ustvari grade zaštitu od svih onih nepredvidivih oscilacija cena koje vidimo kod fosilnih goriva. Kada se o ovome razmisli na ovaj način, sve ima smisla.
Био-нафтене сировине почињу да замењују традиционалну сирову нафту у погонима за прераду, чиме се обезбеђује зеленији начин производње енергије. Узмите, на пример, биогорива добијена из алги и пољопривредног отпада — ови материјали указују на стварни помак од нашег упоришта у фосилна горива. Прелазак на ове био-изворе смањује емисије угљен-диоксида и претвара отпад у гориво, што подржава оно што се некад назива кружна економија. Студије показују да ове алтернативе могу заправо да покрију значајан део онога што погонима треба за њихове процесе, смањујући њихову зависност од нафте и гаса.
Био-наснована храна нуди предности које иду далеко у односу на само добру за животну средину. Када компаније почну да укључују ове обновљиве материјале у своје операције, заправо смањују емисије угљен-диоксида док помажу да се напредују међународни напори за смањење емисија стакленичних гасова. Стручњаци из индустрије непрестано указују на важност повећања производње био-наснованих алтернатива, како би погони могли да пређу са традиционалних извора. Наравно, и даље постоје препреке у производњи довољних количина материјала у великом обиму и уз задржавање разумних трошкова. Али ако се погледа оно што се тренутно дешава у истраживању и развоју, чини се да постоји значајан потенцијал да био-насноване алтернативе постану важан фактор у петрохемијској индустрији у наредном периоду.
Nova dostignuća u opremi za pucanje postala su prekretnica za reciklažu plastike, pomažući vraćanju resursa i smanjujući štetu po životnu sredinu. Ove mašine funkcionišu tako što razgrađuju plastiku na sirovine koje industrija može ponovo koristiti u svojim proizvodnim procesima. S obzirom da deponije preplavljene, a okeani guše od plastike, ovde postoji značajan potencijal. Mnoge fabrike i dalje imaju problema sa upravljanjem ovim otpadom, pa bi uvođenje ovih tehnologija pucanja moglo pretvoriti veliki problem u nešto korisno i isplativo istovremeno.
Бројеви показују да глобално рециклирамо само око 9% пластика који произведемо. Али постоји нада, заснована на новим технологијама које стварно разлажу пластику на молекулском нивоу. Када индустрија почне да користи ове методе, могуће је опет добити много више материјала него пре, у суштини претварајући гомиле отпада у нешто корисно. Технолошке почетници већ су започели сарадњу са локалним прикупљачима отпада широм Европе, стварајући примене у стварном свету где заједнице виде како новац враћа у њихове џепове, истовремено спречавајући да депоније преливају. У будућности, истраживачи верују да ће ове методе са временом бити још боље. Можда ћемо ускоро видети фабрике које раде двапут брже, без компромита на квалитету. На крају крајева, јасно је да чистија мора и здравије економије иду у пару када пластику посматрамо као сировину, а не као отпад.
Peći za pirolizu guma potpuno menjaju način na koji se bavimo starim gumama, pretvarajući ih u korisne materijale poput gorivnog ulja i čađi. U osnovi, ove peći zagrevaju gume dok se ne razgrade, stvarajući proizvode koji se koriste u različitim sektorima. Gorivno ulje koje se dobija može se koristiti kao alternativni izvor energije. Čađa se takođe koristi na više mesta, posebno u proizvodnji novih guma i štampaćim mastilima. Osim što se na taj način vraća energija iz otpadnih materijala, peći takođe smanjuju prostor na deponijama potreban za odlaganje guma, što pomaže u očuvanju našeg životnog okruženja. Studije iz industrije pokazuju da se oko 40% gorivnog ulja i oko 35% čađe može dobiti kroz ovu metodu. Za kompanije koje razmatraju ulaganje u zelenije tehnologije, ovo izgleda kao nešto što bi trebalo uzeti u obzir, s obzirom na sadašnje tržišne trendove ka održivim praksama.
Континуална пиролизна технологија представља важан корак напред када је у питању ефикасно рециклирање старијих гума. Док традиционални системи у партијама захтевају често заустављање и поновно покретање, погони за континуалну пиролизу раде непрекидно током производних циклуса. Ова стална операција значи веће стопе производње и мање застоја у периодама одржавања. Процес се ослања на специјализоване машине за крековање које разлажу гуме на вредне материјале као што су нафта добијена из гума и употребљиви остатак црног угља. Према извештајима из индустрије, овакве континуалне операције могу заправо да произведу двоструко више материјала по јединици времена у поређењу са старијим приступима. Забринутост за животну средину довела је и до значајних побољшања, при чему модерни погони укључују системе за контролу емисије и механизме за опоребу енергије. Многи експерти за управљање отпадом сада сматрају пиролизу најбољим решењем за руковање одбаченим гумама, пре свега зато што испуњава све критеријуме и за заштиту животне средине и за економску исплативост у дугорочним операцијама.
Додавање основних мотора мотора у пећи за цепање гуме заправо чини да оне боље функционишу и производе више ствари. Када компаније убаце и аутоматизацију и уређаје повезане интернетом, све постаје још боље. Надзор у реалном времену омогућава операторима да прилагоде ствари на брзину, што значи да производи излазе прилично слични сваки пут. Погледајте шта се недавно десило у неколико великих рефинерија – након инсталирања ових система, њихови бројеви су порасли у свим правцима, док су нивои загађења значајно опали. Аналитичари из индустрије виде да овај тренд наставља јачање у будућности. Све више и више предузећа жели зеленије начине опоравка ресурса без пуно новца, тако да ће овде бити доста простора за раст. За произвођаче који покушавају да смање трошкове и смање отпад истовремено, ова побољшања више нису само лепо имати.
Конзорцијум The Cracker of the Future је узбуркао свет петрохемије својим амбициозним планом да трансформише традиционалне методе крековања кроз међународну сарадњу. Оно што ову групу издваја је њихов фокус на замени зависности од фосилних горива у парним крековима обновљивим изворима електричне енергије. Велики играчи у индустрији удружили су снаге да финансирају заједничке пројекте истраживања и развоја који би могли значајно смањити еколошки отисак, а да при томе задрже нивое производње. Иако нико још не може да предвиди тачне резултате, први показатељи указују на ниже оперативне трошкове уз истовремено зеленије операције. И да будемо искрени, уколико поједине велике компаније почну да усвајају ове нове технике у својим фабрикама, можда ћемо заиста видети напредак ка чишћим индустријским процесима, а не само приче о њима.
Конзорцијум је започео више пилотских програма и пројеката који показују партнерства и трансфер технологија у реалном свету који се тренутно дешавају. Узмите у обзир како је BASF радио заједно са SABIC-ом и Linde-ом да покрену електричну демонстрациону фабрику за парни крекинг. Стручњаци из индустрије непрестано говоре о томе да је сарадња кључна у савременим условима. Тврде да када предузећа уједине енергију у оквиру иницијатива као што је ова, то у ствари помаже у обликовању правца у којем се развија технологија прераде, док се ради на постизању оног кружног угљеничног економског модела о ком се сви недавно прича.
Javno-privatni partnerstva zaista čine razliku kada je u pitanju razvoj tehnologije frakcione destilacije. Ona obezbeđuju značajna sredstva za istraživanja, ali i podstiču kompanije da dele najbolja rešenja unutar industrije. Ove zajedničke inicijative pomažu u stvaranju novih metoda koje čine da naftne rafinerije efikasnije rade, a istovremeno smanjuju štetne emisije koje svi želimo da izbegnemo. Pogledajte šta se dešava u poslednje vreme – mnoga od ovih partnerstava se trude da u postojeće sisteme uključe solarnu energiju i energiju vetra. U isto vreme, pronalaze pametnije načine za upravljanje svakodnevnim operacijama. Rezultat? Čistiji vazduh u blizini rafinerijskih objekata i uopšteno bolji ekološki pokazatelji za objekte koji učestvuju u ovim projektima.
Истовремено, неки заједнички предузећа између влада и предузећа су постигла значајан напредак, при чему су неки програми постали нека врста индустријског стандарда. Узмимо на пример Немачку, где државна подршка је усмерена ка коришћењу електричне енергије уместо фосилних горива за процесе парног крековања, што значајно смањује емисије. Стручњаци из индустрије стално указују на важност сарадње у решавању проблема у преради нафте. Овакве везе често доносе нове идеје, али и деле трошкове, што има смисла ако компаније желе да напредују без превеликих трошкова у погледу одрживих мера.
Putem ovih zajedničkih naporea, globalne inicijative i javno-privatne partnerstva unaju kulturu inovacije i održivosti u industriji rafiniranja naftom, osiguravajući da se sektor razvija u skladu sa okolišnim ciljevima.
2024-09-25
2024-09-18
2024-09-12
2024-09-05
2024-08-30
2024-08-23
Autorska prava © 2025 Shangqiu AOTEWEI oprema zaštite okoliša Co.,LTD Политика приватности