Proces reciklaže nepromenljivog plina iz rafiniranja ulja od otpadnih guma

Nepostojaći plin je jedan od izlaza procesa rafiniranja otpornih šina, procentualni iznos je između 8%-12%, obično nije krajnji ciljni proizvod, već se direktno tretira u sistemu za dešulfurizaciju i očišćavanje, a zatim upućuje u jedinicu za grejanje za sagorevanje, pri čemu se nastali dimni gasovi tretiraju u sistemu za očišćavanje dimnih gasova i ispuštaju u skladu sa standardima. Izlaz nepostojaćeg plina iz procesa rafiniranja ulja iz otpornih šina i njegovo reciklažno korишćenje su sledeći.

Energija potrebna za rafiniranje 1 tona otpornih šina iznosi 1994MJ, što može proizvesti 80kg nepostojećeg plina, a kalorička vrednost tog plina je 30-40MJ/kg. Kalorička vrednost gorivnog plina je izračunata po 35MJ/kg, a teplotsna efikasnost rafinacionog opreme je izračunata po 80%, pri čemu ukupna toplinska energija pružena od sagorevanja gorivnog plina iznosi 2240MJ. Iz ovog razloga, nepostojeći plin nastao tijekom rafinacije ulja iz otpornih šina može potpuno zadovoljiti potrebe za topline za rafiniranje šinovog ulja, a vrlo je važno dobro obavljati reciklažu nepostojećeg plina iz rafinacije ulja otpornih šina.

U stvarnom proizvodnom procesu, nekondenzibilni plin koji nastaje od jedne otpadne gume varira u zavisnosti od različitih procesa piroliza rafiniranja nafta. Da bi se postigla ravnoteža između proizvodnje i potrošnje plina, koristi se racionalno pomereno pirilizovanje i uzajamna distribucija plina kako bi se izbeglo pojavljivanje velikog količina ispunjajućeg plina i velikog količina oporavljivog plina zbog istovremenog grejanja i proizvodnje plina. U isto vreme, sagorevivi plin koristi glavnu cijev, a nekondenzibilni plin generisan od strane svakog naftnog pećnika usmerava se u glavnu cijev, nakon čišćenja, naftni pećnik koji treba da bude zagrejan dovodi sagorevivi plin iz glavne cijevi, što je još korisnije za ravnotežu između proizvodnje i potrošnje sagorevivog plina. U idealnim uslovima, ako prvi naftni pećnik sa sobne temperature do 250-280℃ unutar 4 sata greje prirodni plin kao gorivo, nakon 4 sata, proizvodnja plina teži stabilnosti, dok osigurava gorivo za svoj pećnik, deo goriva može biti upotrebljen kao početno gorivo za drugi naftni pećnik; Kada drugi pećnik radi 4 sata, takođe može osigurati gorivo za treći pećnik, i tako dalje.

Treba napomenuti da se, osim vodljivih organskih plinova, nesvrstani plin koji nastaje tijekom rafiniranja otpadnih guma takođe sadrži H2S, NOX, COX, SOX i druge zagađujuće plinove, pa je neophodno očistiti prije ponovne upotrebe. Nesvrstani plin prvo mora biti odsupljen vodom i jarem, a zatim ulazi u izgaralnicu kao gorivo, nakon čega zajedno sa gasifikacionim plinom izgaranja ulazi u tornju za očишćavanje dimnih plinova i uklanjanje prašine. Prašina i dimski plinovi ulaze tangencijalno s donjeg dela cilindra preko induktorskog ventilatora i rotiraju nagore. Čestice prašine su odvojene centrifugalnom silom i bacene na unutrašnju zidu cilindra, gde su apsorbirane slojem jara koji teče po unutrašnjem zidu cilindra, a ispuštene su kroz otvor za prašinu uz tok vode do dnu konusa kako bi se postigao cilj odsupljanja i uklanjanja prašine.

Zbog nestabilnosti nekondenzibilnog plina, to jest, u određenim periodima, može doći do nedostatka plina i nepovoljnog generisanja topline; ili postoji prekomera gorivnih plinova, ponuda premašuje tražnju, a zbog karakteristika i bezbednosti samog nekondenzibilnog gorivnog plina, preostali gorivi plinovi se ne mogu čuvati, već samo deo gorivnog plina može da se sagori. Stoga, prema stvarnoj situaciji u proizvodnji, prirodni plin mora da se dopunjava svakom trenutku kada je nedostatak plina kako bi se održao neprekidan i stabilan proces rafiniranja otpadnih guma. Kada ima prekomere plina, prekomerno količine nekondenzibilnog plina se sagoreva (oko 5-10%) putem nezavisnog sagorivača nekondenzibilnog plina.